Ako je suditi po uvozu, skoro 25 miliona kg kafe popijeno je u BiH tokom prošle godine, oko 400 puta više nego čaja, što pokazuje da kafa i dalje dominira među toplim napicima koje ispijaju bh. građani.
Podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH pokazuju da je lani uvezeno 24.974.079,50 kilograma kafe u vrijednosti 112.265.018,10 KM, dok je aromatizovanog i nearomatizovanog čaja uvezeno 65.385,51 kilograma u vrijednosti 949.484,67 KM. U BiH je uvezeno i 12,20 kilograma mate čaja vrijednosti 276,63 KM, a radi se o izuzetno kvalitetnom čaju.
Kada je u pitanju uvoz kafe, riječ je o prženoj ili neprženoj, s kofeinom ili bez kofeina, kafinoj ljusci i opni, te zamjeni kafe koju sadrži u bilo kom omjeru.
Dodali su da je ukupno uvezeno 25.039.477,21 kilograma kafe i čaja u vrijednosti 113.214.779,40 KM.
Iako je u prošloj godini uvezeno 914.626,34 kilograma kafe više nego u 2017, ona je koštala 9.593.718,88 KM manje.
Željko Tatić, predsjednik Udruženja ugostitelja RS, rekao je da je kafa po potrošnji u ugostiteljstvu generalno na prvom mjestu, najviše zbog navike građana, ali i zbog njene cijene u kafićima, jer je jeftinije naručiti kafu nego, recimo, cijeđenu narandžu.
“U našoj kulturi je ispijanje kafe, poslovi se završavaju u kafanama pa se time i kafa pije više. Iako je sad zimski period u prodaji dominira kafa. U ljetnom periodu znam lokale koji ne prodaju nijedan čaj od aprila do novembra. Kada pitate ljude kada piju čajeve, oni kažu da ga piju samo kad su bolesni, te iz toga vidimo da se najviše radi o navici i našoj kulturi”, rekao je Tatić.
On kaže da je to samo dokaz zbog čega se toliko više i uvozi kafa nego čaj.
“Ugostiteljski objekti prodaju recimo 120 kafa dnevno, a čajeva svega 20-30 i to u zimskom periodu”, pojašnjava Tatić za “Nezavisne”.
On je dodao da je upitan i kvalitet čajeva koji se kod nas prodaju na svim mjestima, te da ugostitelji ne mogu da idu u ponudu s izuzetno kvalitetnim čajevima, jer bi time podigli i njegovu cijenu u lokalima.
“Kada ugostitelj otvara lokal, on gleda profit. Na čaju ima profita, ali ako se stavi ekstrakvalitetan čaj, kao pojedini lokali, time se diže cijena i na 2,5 KM, te ga rijetko ko i pije”, rekao je Tatić.
Tatić je istakao da je u prošloj godini uvezeno više kafe nego u 2017, ali da je razlog što je ona koštala manje upravo to što uvozimo manje kvalitetnu kafu, jer se kod nas uvozi samo što jeftinije.
Almir Azabagić, specijalista nutricionizma u privatnoj ordinaciji “Salus” u Tuzli, kaže da kafa nije nezdrava ako se pije u granicama normale, dvije do tri šoljice dnevno.
“Za zdravog čovjeka je svejedno da li pije kafu ili čaj, ali je kod bolesnih čaj svakako bolji zbog svojih svojstava. To je stvar kultorološke navike, u Velikoj Britaniji je to ispijanje čaja, a kod nas kafe”, kaže Azabagić za “Nezavisne”.
Dodaje da zeleni i crni čajevi sadrže kofein kao i kafa, dok ga nana, kamilica i drugi čajevi ne sadrže.
“Crni i zeleni čaj imaju slične aktivne supstance pa imaju isto i dejstvo kao kafa, stimulišu centralni nervni sistem. Čak je crni čaj jači stimulans nego kafa”, ističe Azabagić.
Lani uvezeno:
24.974.079,50 kilograma kafe
65.385,51 kilogram čaja
(Nezavisne)
