PIŠE: Slobodan Antonić
Da li je ideja o ukidanju imena Republike Srpske igranje vatrom ili plašenje mečke rešetom?
Da podsetim, SDA je 23. januara 2019. godine izdala saopštenje u kom je najavila da namerava da pokrene postupak pred Ustavnim sudom BiH radi preispitivanja imena Republike Srpske. Prema ovom saopštenju, „dosadašnji naziv Republika Srpska intenzivno je korišten u svrhu diskriminacije Bošnjaka i Hrvata“, jer „ne može samo jedan narod biti zastupljen u nazivu, a drugi isključeni“ (ovde).
Za ovu ideju odmah je procenjeno da nema previše smisla. Dejtonski sporazum, kao međunarodni ugovor, od preambule na prvoj strani, pa nadalje, izričito govori o Republici Srpskoj. Ustav BiH, pak, eksplicitno veli da se „BiH sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske“ (čl. 3).
Ustavni sud, naravno, može da ocenjuje usklađenost pojedinih zakona sa Ustavom, ali ne može da ocenjuje „ustavnost“ pojedinih članova Ustava. Jer, svi su članovi Ustava u konstitucionalnom smislu jednaki: ne može biti supremacije jednih članova Ustava nad drugim.
Pojavio se, međutim, strah da ipak može doći do preglasavanja ne samo srpske strane na Ustavnom sudu, već i elementarne pravne logike. Sud se, naime, sastoji od devet članova: tri stranca koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, te po dvoje Bošnjaka, Srba i Hrvata. „Iz RS godinama stavljaju primedbe zbog preglasavanja od strane troje stranih sudija i dvoje bošnjačkih“ (ovde).
Dodik je odmah, nakon najave iz SDA, sazvao sastanak lidera svih srpskih stranaka u parlamentima RS i BiH, kada je usvojena zajednička izjava (tekst ovde).
U njoj se moguća apelacija SDA Ustavnom sudu BiH naziva „u potpunosti antiustavnim i antidejtonskim djelovanjem“, zatim se „izražava potpuno nepovjerenje prema ovakvom Ustavnom sudu BiH“ i na kraju najavljuje da „ukoliko apelacija bude podneta i uzeta u razmatranje, smatraćemo to flagrantnim kršenjem Dejtonskog sporazuma i zatražićemo održavanje posebne sjednice Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj ćemo donijeti odluku o budućem statusu Republike Srpske i njenih predstavnika u zajedničkim institucijama BiH“.
Ovo zaoštravanje konflikta između sarajstanskih unitarista i predstavnika Srba palo je u vreme kada dvojica članova Predsedništva BiH – Šefik Džaferović (SDA) i Željko Komšić (kripto-SDA) – odbijaju da imenuju Zorana Tegeltiju (SNSD) za predsedavajućeg Saveta ministara (Vlade BiH), iako je sada Srbin na redu za tu funkciju. Obrazloženje je da se Tegeltija protivi ulasku BiH u NATO (RS je donela rezoluciju o vojnoj neutralnosti): „Mislim da je iluzorno očekivati da mi, kao Predsjedništvo koje iza svojih leđa ima odluku o NATO putu BiH i Akcioni plan za članstvo, damo mandat osobi koja će unaprijed reći da neće to da realizuje“ (ovde).
„Blokirate ulazak BiH u NATO? Onda nećete dobiti funkcije i ugušićemo Srpsku!“ – tako su ovu poruku atlantističke zakulise protumačili mnogi srpski političari i analitičari.
„Iza inicijative SDA za promenu imena srpskog entiteta u BiH stoji nedvosmislena namera zapadnih sila da se ukine Republika Srpska“, izjavio je Ivica Dačić (ovde).
Nenad Kecmanović je skrenuo pažnju (ovde) na nedavni članak u američkom „Nacionalnom interesu“ pod naslovom „SAD moraju da udare na Dejtonski sporazum!“ (prevod ovde), a Predrag Ćeranić je podsetio (ovde) da je, nedelju dana pre SDA objave, i turski predsednik Erdogan izjavio da „Dejtonski sporazum obavezno treba revidirati“ (ovde; Turska je jedna od garanta Dejtona).
Večernje novosti su svoj izveštaj o krizi u BiH naslovile „Zahtev SDA po nalogu Zapada: ruše Srpsku da preseku uticaj Rusa“ (ovde), a Vojislav Savić je napisao da je „lako prepoznati istinskog pokretača inicijative – to su atlantske sile“, zbog toga što je „glavna kočnica ulasku BiH u NATO Republika Srpska“, zbog čega se i „vrši pritisak na SNSD i Dodika da prihvate ulazak u NATO, u zamjenu za očuvanje imena Republike Srpske“ (ovde).
Međutim, izgleda da mnogi zapadni političari ipak ne podržavju ovu veoma rizičnu igru: „Ili ćete u NATO, ili vam ukidamo ime, a možda i Republiku“.
Najpre, Visoki predstavnik OUN za BiH, Valentin Incko kritikovao je inicijativu SDA rečima: „uzdržite se od polarizujućih postupaka i fokusirajte se na uspostavljanje vlasti“ (na nivou BiH – S. A), podsetivši „da se prema Ustavu, BiH sastoji od dva entiteta – FBiH i Republike Srpske“ (ovde).
Misija OEBS-a u BiH podržala je Incka, naglasivši da „Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH jasno prepoznaju dva entiteta – FBiH i Republiku Srpsku“, te da je „inicijativa SDA naročito nepoželjna u jeku formiranja vlasti“ (ovde).
I delegacija EU u BiH upozorila je da „polarizujući ultimatumi i potezi, uključujući preispitivanja ustavnog okvira zemlje, neće olakšati formiranje vlasti u ključnom trenutku za put zemlje ka EU”. Ovoj oceni se pridružila i Britanska ambasada u BiH (ovde).
Slične stavove izneli su i bivši američki ambasador u BiH, Ričard Kauzlarič i nekadašnji Visoki predstavnik OUN u BiH, Volfgang Petrič (ovde).
Na podsticaj ambasade Rusije u BiH – koja je inicijativu SDA ocenila kao „opasni pokušaj revizije mirovnog sporazuma“ (ovde) – zakazana je za 29. januar 2019. godine u Sarajevu vanredna sednica Upravnog odbora Saveta za provođenje mira PIK (ovde).
Ovo protivljenje EU, Britanije i Rusije rizičnoj akciji SDA dovelo je do toga da su bošnjački unitaristi morali donekle da ustuknu.
Inicijativa SDA Ustavnom sudu BiH odložena je „za pola godine“, u očekivanju da će se „odnosi promijeniti“, pa će, eto, i oni „promijeniti svoju odluku“ (ovde).
Ali, ovaj svojevrsni pritisak na Republiku Srpsku ostaje. Bakir Izetbegović kaže: „Prijete nam otcjepljenjem. Zašto se boje? Neka nas puste da se obratimo Ustavnom sudu i neka on kaže imamo li pravo. Možda nemamo?!” (isto).
No, problem je što ne samo da Ustavni sud može da nadglasavanjem donese bilo šta, nego što i, posle Ustavnog suda, nezadovoljnom parničaru ostaje mogućnost da ide do Evropskog suda za ljudska prava. A on je u slučaju „Sejdić i Finci“ doveo u pitanje odeljke IV i V Ustava BiH, odnosno derogirao je odredbe po kojima se za članove Predsedništva BiH kandiduju pripadnici hrvatskog, bošnjačkog ili srpskog naroda (a ne jevrejskog, romskog itd; ovde).
Iako sudija Evropskog suda za ljudska prava, Faris Vehabović, procenjuje da „apelacija SDA nema šansi ni da dođe do Evropskog suda za ljudska prava“ (ovde), činjenica je da SDA neprestano iz fioke vadi podneske kojima osporava Republiku Srpsku. Tako je bilo i 2004. godine, kada je SDA, takođe, Ustavnom sudu BiH podnela zahtev za ocenu imena Republike Srpske, ali se pod pritiskom zapadnih partnera, SDA na kraju povukao (ovde). Tako je i sada kada se, naizgled potpuno nemotivisano, ponovo otvara pitanje imena Republike Srpske.
Posledice ovakvog neodgovrnog igranja s mirom, demokratijom i voljom naroda su nepredvidive.
Na proteklim izborima već je defakto poništena izborna volja Hrvata (izborom Ž. Komšića), a sada je na delu pokušaj da se poništi i izborna volja Srba u BiH time što se izbor predsedavajućeg Saveta ministara BiH (Vlade BiH) praktično uslovljava ulaskom u NATO (ovde).
Zar je moguće da se ne vidi da se time suspenduje i demokratski legitimitet BiH?
Alternativa tome je nasilno (vojno) rešenje konflikta.
Želimo li stvarno novi rat u BiH? Posle koga će opet morati da se razgovara?
(sveosrpskoj.com)
