Najavljujući svoj nastup 26. decembra u beogradskoj Kombank dvorani, Rade Šerbedžija objasnio je medijima zašto je turneju nazvao po pesmi Branimira Džonija Štulića “Meni se dušo od tebe ne rastaje”.
„Znao je u ponoć da me pozove u šetnju po Zagrebu. Sa njim se najlepše ćutalo u tim šetnjama po Zagrebu. Imali smo čudno prijateljstvo. Pitao sam ga da mi napravi pesmu za predstavu ‘Hrvatski slavuj’ koju sam režirao 1989. godine u Zagrebu. Džoni je napravio pesmu ‘Meni se dušo od tebe ne rastaje’ za samo otvaranje te predstave na sceni. Eto, sada mu naslovom ovih koncerata šaljem poruku, kao starom prijatelju”, objasnio je Šerbedžija.
“Nisam napravio nikakvu pesmu za Šerbedžijinu predstavu, niti smo ikada bili prijatelji”, rekao je Branimir Džoni Štulić za portal RTS-a, reagujući na intervju Radeta Šerbedžije objavljen na našem sajtu. Tekst demantija Branimira Štulića, kao i njegovo objašnjenje, prenosimo u celini:
“Taj kazandžija Šerbedžija mračno laže. Džoni ga nikad nije zvao u šetnju po Zagrebu, niti mu je napravio pesmu, niti su ikada bili prijatelji, upravo obrnuto, on je njega jednom zgodom, po svojoj želji, provozao svojim mercedesom da bi s njime divno ćutao, međutim, iskoristi taj svoj poziv da tu pesmu lakše otuđi i ubaci u svoju predstavu bez pitanja, dapače, da to sakrije, on nju potom i snimi, a sad već tim gnusnim lažima opravdava i sam razlog svog opakog postojanja.
Ja sam pesmu ‘Meni se dušo od tebe ne rastaje’ izveo premijerno početkom septembra ’89. u Zagrebu, na Omladinskoj TV – ima ta emisija za potvrdu na Tjubu. Tom prilikom sam boravio samo tjedan dana u Zagrebu, i to mi bude jedina poseta Jugi te godine.
Šerbedžiju tad nisam sreo. Sledeće godine ’90, provedoh deset meseci u Jugi, svirajući, i tad ga dvaput sretoh.
Jednom me Pađen (u prolazu) odvede na neko mesto gde se on zatekne (verovatno po dogovoru), što je naličilo audiciji za film, no brzo se digoh i otiđoh.
Drugi put, zatekavši se na nekoj večerinki, izrazi želju da me provoza svojim kolima (a provozao me samo zato da ima pokriće za potonju priču, jer unapred je o svemu mislio spremajući savršeni zločin), i to je jedina istina koju zbori.
“Balegari”, na kojima se ta pesma nalazi, izađoše krajem juna ’90. (pretpostavljam da je od tada koristi, jer službeno mu je predstava trajala od 15. 5. ’90. do 26. 4. ’91, međutim, ako je pesmu koristio pre toga, onda ne znam kako se snimke domogao, sem ako se nije tom snimkom sa TV-a poslužio), u svakom slučaju, ja za tu predstavu uopšte nisam znao, sve do pre pet-šest godina, kad u javnosti izađe sa tom pričom.
Ja nikad nisam bio prijatelj s njime, i nikad ga u životu nisam nazvao (dapače, on je mene, i to mu je verovatno i najbolji opis u njegovoj knjizi), otuda, znajući veoma dobro da nikad ne bi dobio odobrenje da je koristi u toj predstavi, kao ni inače, on jednostavno izmisli celu priču, štaviše, da to još više zamuti, on nju potom i snimi, a sad, pored višegodišnjeg izvođenja (i drugih mojih pesama, takođe), on već i turneju pod imenom te otuđene i oskrnavljene pesme radi (na kojoj i napravi karijeru tobožnjeg pevača).
Evo, teče već i 28. godina te spletke i kako svoju mrežu plete (sve više i više).
Dakle, onamo Hrvatski slavuj, a ovamo bosanski Gruzijanac koji se izdaje za Srbina da bi letovao na Brionima”, zaključuje Štulić.
(RTS, foto: Kurir)
