Posle vladavine od 2008. do 2013. godine i “vaskrsnuća” Crvene zvezde iza toga, Partizan je svake druge sezone odnosio titulu pred nosom komšija sa Topčiderskog brda, a kako sada stvari stoje, prvi put od razdvajanja Srbije i Crne Gore, vezaće dve Superlige iza večitog rivala u konačnom raspletu.
Svakome ko se iole razume u fudbal, a nema manir zatvaranja očiju pred golom istinom, mnogo pre subotnjeg remija sa Napretkom bilo je jasno da će crno-beli opet izvisiti za kvalifikacije za Ligu šampiona, pa je četvrti uzatopni rezultatski kiks u duelima sa Kruševljanima samo zacementirao činjenicu da je aktuelni tim toliko prosečan da čak i “malim klubovima” služi kao vreća za udaranje.
I da klub vode još veće neznalice, jer sportski sektor na domaćem i stranom tržištu probira “robu” sumnjivog kvaliteta, uglavnom za džabe ili za sitne novce (ne računajući rekordno plaćenog i izvikanog cirkusanta Sejdubu Sumu), jer u upravi sede ljudi koji se ne razumeju u svoj posao, nisu sposobni da prave pare i iz problematičnih poriva se slepo drže fotelja dobijenih na klupskim Skupštinama jednoumlja. Šest od 13 utakmica bez pobede i ogromnih 11 koraka zaostatka za liderom ne mogu biti samo reperkusija više loših dana, malo sreće, nekoliko sudijskih grešaka, povreda ili “drugačije prednosti Zvezde u odnosu na Partizan i druge rivale”, o čemu je nakon poslednjeg remija u Humskoj bez pardona progovorio Napretkov trener Milorad Kosanović.
– Prema svima sam realan i pošten, pa i prema mom Partizanu, i zbog toga ću bez zadrške priznati da je bolno saznanje da je ova ekipa mnogo slabija čak i od trećih postava nekih prošlih generacija. Još tužnije je videti kako se ne ponašaju onako kako dolikuje instituciji, jer ne idu u svakoj utakmici na pobedu. Ali, nisu igrači krivi što su tu gde jesu, osim što su se prihvatili nečega čemu nisu dorasli. Neko ih je doveo u Partizan, a taj neko ne da nije sposoban nego ne zna ništa pod milim bogom i još vodi klub iz nekih sasvim drugih interesa. Crno-beli su nekada bili strah i trepet za protivnike, čak i u Evropi, ali su toliko devalvirali da su se pretvorili u Miki Mausa – rezigniran je prvotimac crno-belih iz sedamdesetih godina i njihov trener na kraju 80-ih Ivan Golac.
U analizi stanja u taboru osvajača 27 titula, jedan od prvih stranaca u engleskoj Premijer ligi ide dalje od osvrta na fudbalsko-organizaciono neznanje aktuelne klupske vrhuške predvođene eks političarem Miloradom Vučelićem, nekadašnjim pomoćnikom ministra pravde Nikole Selakovića – Milošem Vazurom i profesorom Pravnog fakulteta Vladimirom Vuletićem.
– Mogli bismo ceo dan da pričamo o genezi sadašnjeg stanja, jer su uzroci stari dve, tri decenije. Umesto toga, svešću ih na konstataciju da Partizanove uprave odavno nisu u stanju da isprate kvalitet i uspehe na terenu. Kada ih je bilo. A stara mudrost kaže da je bolje imati jednog tigra predvodnika čopora ovaca nego ovna na čelu čopora tigrova – “poentira” Golac.
I Milivoju Ćirkoviću, članu generacija koja je prva bila deo novog formata Lige šampiona, teško je da gleda svoj Partizan kako se muči iz meča u meč.
– Još kada je za trenera postavljen Zoran Mirković upozoravao sam preterane optimiste da čovek nema čarobni štapić da preko noći izbriše silne probleme, ali i dalje verujem u njegovo umeće, ratničku energiju i emociju prema klubu. Vidim, međutim, da to nije dovoljno da se nadomesti očigledan nedostatak kvaliteta u ekipi. Nadao sam se da će derbi sa Crvenom zvezdom doneti prekretnicu, ali, zaslugom sudija ili ne, fantastična igra u tom meču nije naplaćena pobedom. Svaki novi kiks iza toga samo pojačava psihološki pritisak, a kada nisi na top nivou onda si nervozniji, neprecizniji, nepažljiviji… Već smo u velikom zaostatku za komšijama, ali ima još dosta utakmica do kraja, od toga dva večita derbija, tu je i deljenje bodova… Nije nemoguće vratiti titulu u našu kuću, ali biće teško. Za početak izgurati nekako do kraja jeseni, a onda realno sagledati potrebe i dovesti Batici pojačanja koja su mu neophodna.
Strelac odlučujućeg gola na penal ruletu u revanšu sa Njukaslom pre deceniju i po ima ideju kako da se stvari pokrenu sa mrtve tačke.
– Ja bih se okrenuo našoj Omladinskoj školi. Vratio je na stare slave uspeha i momcima koje pravi dao više prostora i odgovornosti u prvom timu. Da se ne neko ne naljuti, ali mislim da su Partizanova deca uglavnom bolja od onih što dođu sa strane. Mora se negde rizikovati da bi se sutra profitiralo – poručuje Ćirković na kraju priče o posrnulom Partizanu.
Hoće li Iliev održati obećanje?
– Daj da podvučemo crtu na kraju sezone, pa da vidimo da li treba da se ostaje ili odlazi. Posle velikih rezultata može da se podnese da se jedne godine ne osvoji titula, ali za dve godine bez titule, smatram da prevashodno ja treba da snosim odgovornost – izjavio je Ivica Iliev krajem jula, da bi sportski direktor crno-belih iza toga proredio istupe u javnosti, ne računajući pojavljivanja na klupskoj TV.
(Danas)
