Nemačka kancelarka Angela Merkel potvrdila je da se neće kandidovati za mesto predsednice Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ali da će obavljati funkciju kancelarke do kraja mandata, 2021. godine.
Ona je na konferenciji za novinare rekla da se nakon toga neće kandidovati ni za jednu funkciju.
Merkel je rekla da preuzima punu odgovornost za poslednje loše rezultate stranke. Na funkciji predsednice CDU se nalazi od 2000. godine.
Nemačke novinske agencije su ranije danas javile, citirajući učesnicke sastanka predsedništva CDU, da se Merkel na stranačkoj konvenciji u decembru neće kandidovati za mesto predsednice stranke nakon drastičnog gubitka glasova na izborima u saveznoj pokrajini Hesen.
Potop vladajućih stranaka u Hesenu
Stranke nemačke vladajuće koalicije na saveznom nivou, uprkos tome što su osvojile najviše glasova na regionalnim izborima u pokrajini Hesen, ostvarile su svoj nagori rezultat poslednjih decenija.
Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel osvojila je 28 odsto glasova, što je njen najlošiji rezultat u više od pet decenija, dok su socijaldemokrate (SPD) s 20 odsto glasova dobile najnižu podršku od Drugog svetskog rata, pokazuju projekcije televizije ARD na osnovu izlaznih anketa, prenosi Blumberg.
Birači u Hesenu su se okrenuli Zelenima, koji su s 19,5 odsto skoro udvostručili podršku u toj državi od 2013, i ultradesničarskoj Alternativi za Nemačku, koja s 12 odsto prvi put ulazi u regionalni parlament Hesena. Tako će AfD sada biti zastupljen u svim pokrajinskim parlamentima, preneo je večeras Tanjug. Liberali (slobodne demokrate – FDP) osvojili su 7,5 procenta, a Levica 6,5 odsto glasova birača.
Regionalni izbori u Nemačkoj posmatraju se kao test za opstanak vlade u Berlinu, ali i za izbore za Evropski parlament u maju iduće godine.
Poraz koalicionog partnera Angele Merkel pre dve nedelje u Bavarskoj dao je ton jučerašnjem glasanju u Hesenu, gde je ovog puta u igri bila koža kancelarkine matične partije.
I ma koliko da je reč o prosperitetnim i uticajnim pokrajinama u najjačoj zemlji EU, ne bi ova dva glasanja predstavljala ništa više od regionalnih izbora da nije reč o specifičnom trenutku u istoriji Unije kada ulozi uveliko prevazilaze lokalne okvire. Naime, rezultati glasanja u Bavarskoj i Hesenu umnogome će odrediti sudbinu vlade u Berlinu i, što je još važnije, kurs koji sada bude zauzet i te kako će se odraziti na izbore za Evropski parlament u maju sledeće godine, koji će, sve su prilike, iznedriti nešto drugačiju EU od ove koju danas poznajemo.
Krah koji su pre svega dve nedelje u Bavarskoj doživeli kancelarkini koalicioni partneri Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Socijaldemokratska partija (SPD) i nekako je mogao da prođe, a da ne bude uknjižen kao fijasko Angele Merkel. Situacija u Hesenu je drugačija jer je na crtu, za razliku od bavarskog scenarija, izašla njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU). Svesna rizika i još svesnija sumornih rezultata ispitivanja raspoloženja glasača uoči izlaska na birališta, Merkelova je lično pokušala da animira glasače.
„Ne kažnjavajte ono što je dobro zbog onih koji ne rade dovoljno dobro”, poručila je kancelarka u jasnoj aluziji da birači u Hesenu ne treba da kazne CDU, koji u pokrajini dobro radi, zbog nezadovoljavajućih rezultata koje postiže u Berlinu.
Novi udar na kancelarkinu partiju u Hesenu samo će dodatno ojačati njene sve glasnije unutarstranačke kritičare i otvoriti im put za obračun sa i dalje neprikosnovenom vladarkom CDU na partijskom kongresu planiranom za početak decembra.
Dodatni rizik za Merkelovu predstavlja njen koalicioni partner SPD, čiji prvaci insistiraju na tome da je za stranku najgori potez povučen ulaskom u vladu s Merkelovom, jer je kancelarka „isisala identitet partije”. Posle izbora u Bavarskoj i po svemu sudeći u Hesenu, oni će dobiti novu municiju.
Ipak, liderka SPD-a Andrea Nales deluje odlučna u ideji da bi rušenje vlade bio nepoželjan scenario za sudbinu partije, a slične signale joj je poslala i sve izglednija Merkelina naslednica na čelu CDU-a Anegret Kramp Karanbauer.
Karanbauerova je, naime, upozorila Nalesovu da bi povlačenje SPD iz savezne vlade nakon izbora u Hesenu verovatno dovelo do novih federalnih izbora u kojima bi, prema ispitivanju raspoloženja građana, socijaldemokrate pretrpele nove gubitke.
Ono što pokazuju izbori u dvema nemačkim pokrajinama, međutim, jeste refleks jednog globalnog trenda koji se naročito izražajno manifestuje u Evropi, a po kojem se politički spektar sve više povlači ka polovima. Nesistemske stranke i pokreti, bilo levi ili desni, zadobijaju simpatije sve većeg broja glasača koji polako okreću leđa takozvanim etabliranim partijama centra. Ovaj fenomen nije promakao ni samoj Angeli Merkel, koja je uoči izbora u Hesenu upozorila glasače da ne treba da se upuštaju u „levičarski eksperiment”, ciljajući na sve jače Zelene.
Ima, međutim, i onih koji tvrde da je cela euforija oko izbora u Hesenu u stvari – bura u čaši vode. Nemački list specijalizovan za finansijske teme „Handelzblat” piše da u ovoj bogatoj pokrajini ne postoje realni problemi i da nivo briga stanovništva ne ide preko dileme da li će na nekim deonicama auto-puta biti zabranjen saobraćaj dizel-vozilima. Istovremeno, piše list iz Diseldorfa, Evropa će nastaviti da se rve s istinskim problemima – od krize evrozone do migracija.
„Kad-tad pravi problemi će da eskaliraju i onda bi kontinent mogao da zaluta. Tada će Nemci konačno morati da se suoče s pravom krizom”, zaključuje uvodničar „Handelzblata”.
Kandidati za nasljednika
Anegret Kramp-Karenbauer, koju u Nemačkoj vide kao potencijalnu naslednicu Angele Merkel na čelu Hrišćansko-demokratske unije, aktuelna je generalne sekretarka najjače nemačke partije.
Ona je poziciju generalnog sekretara CDU preuzela 2018. godine.
Pre toga, od 2011. do 2018. godine bila je prva premijerka nemačke države Sarlend, i četvrta žena uopšte koja je vodila neku saveznu nemačku državu.
Kramp-Karenbauer je od 2000. do 2004. godine bila ministarka unutrašnjih poslova Sarlenda, takođe kao prva žena koja je vodila taj resor u Nemačkoj.
Kasnije, u pregovorima o formiranju koalicine vlade, nakon saveznih izbora 2009. godini, Anegret Kramp-Karenbauer bila je deo delegacije CDU/CSU u radnoj grupi za kreiranje politike obrazovanja i istraživanja, koju su vodili Anet Šavan i Andreas Pinkvart, prenosi Tanjug.
Sarlend je najmanja od 16 saveznih država, odnosno pokrajina.
Kramp-Karenbauer je za generalnog sekretara CDU, nakon njene nominacije od strane kancelarke Merkel, izabrana sa 98,87 odsto glasova delegata.
Fridrih Merc, bivši šef poslaničke grupe Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koji je prema informacijama medija spreman da se kandiduje za naslednika Angele Merkel na čelu CDU, od 2016. je šef operacija za Nemačku „Blekroka”, najveće svetske korporacije za upravljanje imovinom.
Prema podacima dostupnim na internetu, ova američka korporacija koju nazivaju i „kompanijom koja poseduje svet” pošto ima udela u skoro svakoj globalno važnoj firmi, raspolaže sa 6,29 biliona (6.290 milijardi) dolara, javlja Tanjug.
„Ekonomist” je pre pet godina objavio tekst posvećen „Blekroku” u kojem je naveo da bi teoretičari zavere, na pitanje ko vlada svetom, verovatno prstom pokazali na globalne banke poput „Sitigrupe”, „Banke Amerike” i „DžejPiMorgan Čejsa”, naftne gigante kao što su „Ekson mobil” i „Šel” ili kompanije poput „Epla”, „Mekdonaldsa” i „Nestlea” koje imaju milijarde dolara, ali da bi se teško bilo ko setio „Blekroka” koji ima najveći pojedinačni ulagački udeo u svim pomenutim kompanijama.
U tekstu se navodi da je „Blekrok” deoničar i u izdavačkoj kompaniji „Pirson” koja je u to vreme bila vlasnik „Ekonomista”. Prema tadašnjim podacima, „Blekrok” je kao najveći investitor na svetu direktno upravljao imovinom u vrednosti od 4,1 biliona (4.100 milijardi) dolara, a nadgledao još 11 biliona (11.000 milijardi) dolara putem sopstvene platforme za trgovanje „Aladin”.
(N1, politika.rs)
