Britanac Hauard Vilkinson, bivši direktor u filijali Danske banke u Talinu, ovih dana strepi za svoj život. Po sopstvenom opisu „uzbunjivač”, Vilkinson je bankar koji je prvi ukazao na najveći postkrizni finansijski skandal u Evropi, u kojem je mutnim kanalima kroz prestonicu Estonije u periodu od 2007. do 2015. godine između 200 i 900 milijardi evra prebačeno s jednog kraja planete na drugi.
U centru megafinansijskog kriminala je najveća banka Danske, u kojoj svoj novac čuva trećina tamošnjeg stanovništva. Kroz ekspozituru Danske banke u glavnom gradu Estonije, upozorio je Vilkinson još 2014. godine, prolaze ogromne sume novca sumnjivog porekla, putujući s nerezidencijalnih računa slabo znanih klijenata na još mutnije adrese van te zemlje.
Iako su svojevremeno, u odvojenim upozorenjima, i centralna banka Rusije i američka banka Džej Pi Morgan (povukla se iz biznisa Danske banke u Talinu 2015) ukazivale na to da filijala u prestonici Estonije barata „sumnjivim klijentima”, centrala banke u Kopenhagenu sve do pre osam meseci – kada je nezapamćeni skandal počeo da izlazi u javnost – odbijala je da pokrene čak i internu istragu.
Pod pritiskom domaćih i stranih finansijskih službi i zvaničnog Brisela, Danska banka je letos priznala da je njena ekspozitura u Estoniji u periodu od 2007. do 2015. godine preko 6.200 sumnjivih računa „oprala” više od 200 milijardi evra.
O čijem je novcu reč i kakvog je porekla?
Američko ministarstvo pravde u četvrtak je zvanično zatražilo relevantne informacije od centrale Danske banke, zvanično je potvrđeno u Kopenhagenu. Amerika je, inače, već šesta država (pored Estonije, Danske, Velike Britanije, Finske i Švajcarske) koja je otvorila istragu o poslovanju Danske banke u Talinu.
I dok su državne istrage o poreklu i vlasnicima novca još u povoju, Hauard Vilkinson je pre četiri godine imao ideju o tome čiji se sve novac „pere” kroz Talin.
Naime, u nizu službenih mejlova centrali u Kopenhagenu Vilkinson je naveo da su među mešetarima, izgleda, i britanske paravan firme iza kojih u stvari stoje porodica ruskog predsednika Vladimira Putina i ruske obaveštajne službe, objavio je juče londonski „Fajnenšel tajms”. Usledio je hitri demanti iz Kremlja. „Predsednik Putin nema nikakve veze s tom bankom”, poručila je zvanična Moskva.
U međuvremenu, Vilkinsonov identitet ovih dana objavili su dnevnici u Estoniji i Danskoj. Vilkinson strepi za svoju bezbednost zbog moguće osvete korisnika računa Danske banke u Talinu čije su mutne rabote na putu da budu razotkrivene, poručio je juče Stefan Koen, američki advokat Vilkinsona, koji je u međuvremenu nestao bez traga.
Vilkinson je, inače, pozvan da 21. novembra svedoči pred specijalnom komisijom Evropskog parlamenta. Šta će otkriti istraga šest država o poslovanju male ekspoziture Danske banke u Talinu, za sada je neizvesno.
Ono što je sigurno jeste to da će se bankarstvo Estonije u vreme globalne finansijske drame iz prošle i ove decenije naći pod globalnom lupom. To je stoga što su izvori iz centralne banke te države agenciji Blumberg ove sedmice otkrili fantastične razmere prelivanja novca preko nerezidencijalnih računa u periodu od 2008. do 2015. godine.
Za tih sedam godina banke koje posluju u Estoniji obavile su prekogranične transakcije po nerezidencijalnim računima u vrednosti od oko 900 milijardi evra, preneo je Blumberg. Koji je deo tog prometa po nerezidencijalnim računima u Estoniji u tih osam godina bio čist? To još niko ne zna, a pitanja je pregršt.
Naime, ko je sve sklanjao novac, odakle i kuda, preko bankarskih šaltera u Talinu? Odakle su sve te pare pristizale i kakvog su porekla? Kolika globa čeka Dansku banku? Šta je sve o poslovanju ekspoziture u Talinu znala Dojče banka, koja je godinama održavala dolarske transakcije dotične filijale?
Ovo su tek neka od pitanja međunarodne istrage, koja će, prema prvim procenama, trajati godinama. Ono što ostaje ključna zagonetka jeste: kako su tako basnoslovne i mutne transakcije godinama prolazile ispod radara najmoćnijih finansijskih kontrola s obe strane Atlantika?
