U NBA ligi mogu da „prežive“ samo jaki, spretni, ali i pametni igrači. Sve to u svojim genima nose košarkaši iz Evrope u NBA ligi, što je preduslov da se uklope među fizički dominantnim rivalima iz SAD.
U odnosu na kasne 80-te godine, kada su dolazili „preko bare“ kao svojevrstan eksperiment, danas su predstavnici sa Balkana, Apenina, iz Skandinavije, i širom Starog kontinenta uobičajena pojava u NBA. Uostalom, u predstojećoj takmičarskoj godini čak njih 67 će braniti čast Evrope – što je rekordan broj u istoriji najjače košarkaške lige na svetu.
Činjenica za diku i ponos eks-jugoslovenskog košarkaškog prostora jeste i podatak da je četvrtina od tog broja, tačnije 17 košarkaša, poreklom sa ovih prostora. Od toga petorica dolaze iz Srbije (Teodosić, Bjelica, Bogdanović, Jokić i Marjanović), šestorica iz Hrvatske (Bojan Bogdanović, Hezonja, Zubac, Šarić, Bender i Žižić), po dvojica iz Slovenije (Dragić, Dončić), BiH (Nurkić, Musa), te Crne Gore (Vučević i naturalizovani Španac Mirotić).
Inače, za razliku od prošle sezone ukupan broj evropskih košarkaša u NBA se povećao za tri, pošto ih je bilo ukupno 64 godinu dana pre. Jedini od 30 timova u najjačoj košarkaškoj ligi sveta koji neće imati niti jednog igrača iz Evrope je Atlanta Houks, iako je u prethodnoj sezoni njihov najbolji košarkaš bio nemački plejmejker Denis Šreder, koji se preselio u redove Oklahome Tandera.
Na drugoj strani je ekipa Njujork Niksa u čijim redovima može da se napravi prva petorka od košarkaša iz Evrope – tu su Mario Hezonja iz Hrvatske, Turčin Enes Kanter, Francuzi Joakim Noa i Frank Ntilikina i prva zvezda tima iz „Velike jabuke“ Letonac Kristaps Porzingis. Poslednji pomenuti se u potpunosti uklapa u priču o Evropljanima koji su osvojili simpatije ljubitelja košarke širom NBA svojom sposobnošću prilagođavanja igri „preko bare“, ali i i raznovrsnim napadačkim arsenalom, na kome je vredno radio svih ovih sezona. Porzingis je bio prva violina Niksa sa 22,7 ubačenih poena u proseku prethodne godine, uz 6,6 skokova i 1,2 asistencije po susretu, a valja i napomenuti da je imao šut od 44 procenta iz igre.
Letonac ima tek 23 godine, zbog čega ga mnogi vide kao idealnog naslednika za legendarnog Nemca Dirka Novickog. „Dirkenštajn“ započinje svoju 21. sezonu u NBA ligi (sve vreme je nastupao samo za Dalas Meverikse), a definitivno će ostati upamćen kao jedan od najboljih Evropljana u NBA svih vremena. Nemac samo u svojoj debitantskoj sezoni u timu iz Teksasa nije beležio u proseku dvocifren broj poena, nakon čega je upisivao visok broj poena, skokova i asistencija(preko 21 poena tokom karijere, 7,7 skokova i 2,5 asistencija). Novicki je među prvima pokazao ostalim košarkašima sa našeg kontinenta koliko vredno moraju da rade na svim segmentima igre ukoliko žele da uspeju u Americi. Nijedan košarkaški aspekt ne sme se zanemariti – to je kratak recept za uspeh u NBA ligi.
Ipak, nije bilo dovoljno samo naći se u Americi. Potrebna je bila, u ovom slučaju, „pomoć prijatelja“ u vidu legendarnog trenera San Antonio Sparsa Grega Popovića. „Kouč Pop“ je bio prvi šef struke jednog NBA tima koji je uvideo koliko individualnog kvaliteta košarkaši iz Evrope mogu da donesu u njegov tim i oplemenu igru Sparsa. Na čelu sa njim „mamuze“ su postale prava internacionalna ekipa koja je imala talente sa svih strana sveta u svakoj od prethodnih 16 sezona. Upravo u tom periodu je franšiza iz Teksasa postala među vodećima u NBA ligi, ostvareno je 70 odsto pobeda u svim mečevima, a Sparsi niti jednom nisu propustili doigravanje u NBA plej-ofu. Popović je doneo u San Antonio 5 titula prvaka, od toga samo jednu pre početka „evropske ere“ 1999. godine, ali je i tri puta još proglašavan najboljim trenerom u čitavoj ligi. I ove godine Sparsi će u sastavu imati četvoricu Evropljana – bivšeg košarkaša Partizana, Letonca Davisa Bertansa, Italijana Marka Belinelija, Španca Pau Gasola i austrijskog centra Jakoba Peltla. Francuz Toni Parker će nakon punih 17 godina i četiri titule prvaka nositi dres drugog kluba, dok je druga legenda San Antonija, Argentinac Emanuel Đinobili, stavio tačku na svoju prebogatu karijeru.
Još jedan igrač koji nastupa u timu Grega Popovića jeste nepovratno podigao reputaciju Evropljanima u NBA ligi. Španski centar Pau Gasol od 2001. godine igra bez prestanka na vrlo visokom nivou. I dok je Pau u početku bio onaj klasičan centar, koji je gledao samo na jednu statističku kolonu – poene – u poslednjih nekoliko sezona je znatno obogatio svoju igru. Tokom čitave karijere imao je prosek od 17,4 poena, više od 9 skokova i preko tri asistencije, čime je pokazao i preko brojeva da svi visoki igrači itekako moraju da obrate pažnju na asistencije.
Ne treba nikako smetnuti sa uma koliko su Evropljanima život u NBA olakšale vedete poput Predraga Stojakovića, Andreja Kirilenka, Tonija Kukoča, Dina Rađe, Hida Turkoglua i posebno našeg Vlade Divca. Novi izdanak naše košarke, 23-godišnji centar Nikola Jokić, na dobrom je putu da nadmaši učinak bivšeg centra Lejkersa, Šarlota i Sakramento Kingsa. Divac je bio jedan od prvih visokih igrača koji je počeo da se izvlači iz reketa tokom meča, organizuje i razigrava saigrače. Jokić je vrlo dobro shvatio da mora da se pozabavi svim aspektima igre, pa je tako u prethodnoj takmičarskoj godini zabeležio dvocifren broj „tripl-dablova“ (dvocifren učinak po poenima, skokovima i asistencijama u toku jednog meča). Mladi Somborac je bez sumnje najbolji košarkaš u redovima Denver Nagetsa, a koliko ozbiljno računaju na njega u timu iz Kolorada govori i činjenica da je potpisao novi ugovor vredan oko 150 miliona dolara za pet sezona.
Valjalo bi spomenuti još centre sa naših prostora Jusufa Nurkića iz Portlanda, odnosno Nikolu Vučevića iz Orlanda kako bi čitava slika dobila uverljiviji ton. Nurkić je počeo prošlu sezonu u Denveru zajedno sa našim Nikolom Jokićem, ali se preselio u Portland i tamo zablistao punim sjajem. Bosanski reprezentativac je dominantan pod oba koša, svojom fizičkom konstitucijom zatvara prilaze obruču protivniku (14,3 poena i 9 skokova u proseku), ali daleko od toga da je on sirova snaga bez zrna kreacije. O tome najbolje svedoče njegove skoro dve asistencije po susretu. Vučević je još duže u NBA ligi (od 2011. godine) kada ga je draftovala Filadelfija, ali je on već sledeće sezone zadužio opremu Orlando Medžika gde je postao prava okosnica tima. Vučevića odlikuje visoka preciznost šuta iz igre od 47,5 procenata, a ne libi se ni da potegne izvan linije 6,75 odakle ubaci svaku treću trojku (31,5 odsto uspešnosti). U prethodnoj sezoni bio je jedna od retkih svetlih tačaka u Orlandu sa 16,5 poena prosečno, uz 9,2 skoka i čak 3,4 asistencije.
I dok su evropski košarkaši već uveliko našli svoje mesto pod NBA suncem, za inostrane trenere sve do ove sezone nije bilo mesta. Ipak, kako red nalaže, jedan Srbin je razbio ovaj hermetički zatvoren sistem. Naš Igor Kokoškov će naredne sezone biti šef struke Finiks Sansa, ekipe u kojoj je tokom svoje trenerske karijere već boravio kao pomoćnik. Kokoškov u timu ima hrvatskog krilnog centra Dragana Bendera, a sigurno je da pomalo žali što na raspolaganju nema našeg Bogdana Bogdanovića, koga su Sansi draftovali 2014. godine, ali ga zatim i poslali u ekipu Sakramento Kingsa u okviru šireg trejda. Kokoškov će imati zadatak da učini Finiks daleko konkurentnijom ekipom u odnosu na prošlu godinu, koju su završili sa mizernim učinkom od 21 pobede uz čak 61 poraz. Svakako ponižavajuće za jedan od najuspešnijih timova po procentu ostvarenih pobeda u istoriji NBA lige. Igor Kokoškov bi mogao svojim posvećenim radom, genijalnim taktičkim postavkama i sklapanjem popunjenog „rostera“ da vrati Sanse među krem najjače lige sveta. Uostalom, nikome ni na kraj pameti nije bilo da bi mogao da osvoji Evropsko prvenstvo sa Slovencima.
„Grčka zver“ novi MVP NBA lige?
Prvi i jedini najkorisniji igrač NBA lige iz Evrope bio je, a ko drugi, nemački univerzalac Dirk Novicki. Superstar Dalasa je 13 puta tokom karijere bio član „Ol-star“ meča, 2011. je osvojio jedini NBA prsten u karijeri, ali sezona 2006/07 će mu posebno ostati u pamćenju. Novicki je postao MVP čitavog prvenstva sa 24,6 poena, gotovo 9 skokova i 3,4 asistencije koje je beležio tokom čitave sezone. Ako pratimo ovaj ključ možemo da pretpostavimo da bi grčki košarkaš Janis Antetokumpo mogao da bude naredni najkorisniji igrač NBA lige sa Starog kontinenta. „Grčka zver“ je prethodne sezone imala još bolje pokazatelje sa 26,9 poena u proseku, 10 skokova i 4,8 asistencija. Jedini problem mu je što igra u relativno slaboj i medijski neinteresantnoj ekipi Milvoki Baksa, koja je prošle sezone ispala u prvoj rundi Istočne konferencije plej-ofa od Bostona.
Najviše neameričkih igrača u NBA ligi imale su:
Kanada – 39
Srbija – 28
Francuska – 27
Hrvatska – 22
Australija – 20
Nigerija, Brazil, Nemačka – 17
Nemačka – 14
(Danas)
