Holivudski glumac Bert Rejnolds preminuo je juče u 83. godini od posledica srčanog udara u bolnici na Floridi.
Vest o smrti preneo je Rejnoldsov menadžer Erik Kricer.
Glumačka legenda, čija je karijera bila duga šest decenija, sa usponima i padovima, postala je najpopularnija zahvaljujući hitovima “Zatvorski krug” (The Longest Yard), “Smoki i bandit” (Smokey and the Bandit), “Trka Kenonbol” (The Cannonball Run) i “Oslobađanje” (Deliverance).
Rođen je 11. februara 1936. Bio je sportista koji obećava: igrao je američki fudbal za državni univerzitet na Floridi tokom pedesetih, ali je nakon povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći morao da se oprosti od svojih igračkih snova.
Još na koledžu je upisao časove glume. Preselio se potom u Njujork i počeo kao TV glumac, ulogama u serijama “Den Ogast” (Dan August) i “Miris baruta” (Gunsmoke). Na filmu je debitovao 1961.
Njegova privlačnost krila se u postmodernom mačo stavu, ukombinovanom sa samoironičnim smislom za humor, koji je odlično koristio i u komedijama i u kacijama. Tokom sedamdesetih bio je jedan od najisplativijih američkih glumaca, ali nakon previše loših ostvarenja, popularnost mu je bledela. Vratio se televiziji, gde je i počeo (u vesternima) i bio producent humorističke serije “Evening Shade” (1990-1994), koja mu je donela dve nagrade Emi.
Sa nezaobilaznim brkovima, pomalo grubom spoljašnošću i aurom “pravog muškarca”, postao je i vodeći seks simbol sedamdesetih. To je otelotvorio kada se pojavio nag na duplerici ženskog magazina “Kospmpolitan” 1972. godine, kako leži na prekrivaču od medveđe kože, sa rukom preko genitalija. Iste godine izašao mu je film “Oslobađanje”, koje je Rejnolds smatrao svojim najboljim ostvarenjem, ali je kasnije izjavio da se pokajao što je duplerica u “Kosmu” napravila toliku galamu da film nije došao do izražaja, odnosno nije mu dat značaj koji zaslužuje.
Karijera mu je bila često ugrožena ne samo lošim filmovima, već i njegovim izjavama bez dlake na jeziku, periodima kada je bio zavisnik od tableta i alkohola. U jednom momentu, 1994, proglasio je bankrot, što zbog ekstravagantnog životnog stila, što zbog razvoda od Loni Anderson. Međutim, posle padova bi uvek ustajao i vraćao se u igru.
Jedinu nominaciju za Oskara dobio je 1998. za “Noći bugija”. Koliko prošle godine dobio je odlične kritike za povratak pred kamere u nezavisnom filmu “Poslednja filmska zvezda” (The Last Movie Star) a u decembru treba da izađe i njegova poslednja završena rola “Defining Moments”.
Nedavno se pridružio i glumačkoj ekipi filma Kventina Tarantina, “Bilo jednom u Holivudu” (Once Upon a Time in Hollywood), gde je igrao Džordža Spana, vlasnika farme koju je koristila sekta Čarlsa Mensona.
Bio je u braku sa koleginicama Džudi Karn od 1963 do 1965. i Loni Anderson od 1988. do 1993. Sa njom je usvojio sina Kvintona, svoje jedino dete. Bio je u vezama i sa Dinom Šor kao i sa Sali Fild.
Na vest o Rejnoldsovoj smrti Arnold Švarceneger je napisao: “Bert je bio jedan od mojih heroja. Bio je pionir. Pokazao je kako se od sportiste postaje najplaćeniji glumac i uvek me je inspirisao”.
Njegov kolega Vesli Snajps podelio je sledeće utiske:
“Nikada neću zaboraviti naše večere, smeh i bisere koje si izbacivao. To što sam te upoznao predstavljalo je jedno od najvećih zadovoljstava u mom zrelom životu i umetničkoj karijeri. U mom rečniku bio si Faca tada, sada i zauvek. Banditu, sada je pred tobom otvoren put. Voli te VS, Učenik”.
(Blic)
