Nemačka političarka krajnje levice pokrenula je 4. septembra međupartijski pokret Ustani po modelu populističkih kampanja američkog senatora Bernija Sandersa i lidera britanskih laburista Džeremija Korbina.
Cilj pokreta je da se suprostvi “neoliberalnoj politici” koalicione vlade kancelarke Angele Merkel i bori za siguran posao i penzije, zaštitu prirodne sredine i “pravu demokratiju kojom ne upravljaju banke, korporacije i lobisti”.
Osnivači pokreta Ustani nadaju se da će dati novu energiju i jedinstvo građanskim pokretima koji slede tri nemačke partije levice, kao i da će pridobiti glasače iz radničke klase koji su se okrenuli partiji krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD).
Projekat Ustani je delo Sare Vagenkneht (Sahra Wagenknecht) iz partije Levica i njenog supruga Oskara Lafontena (Lafontaine), socijaliste, bivšeg ministra finansija i “dezertera” Socijaldemokratske partije (SPD) sa levog centra.
Vagenkneht (49), TV zvezda, projekat je predstavila u Berlinu. Ona je ličnost koja izaziva kontroverze jer često kritikuje EU i brani Putinovu Rusiju.
Ona je takođe razbila tradicionalni stav levice o imigraciji tvrdnjom da “ekonomski imigranti” uzimaju posao Nemcima sa malim primanjima i “guše” javne službe, što je pozicija bliža krajnjoj desnici.
Međutim, za razliku od anti-islamske AfD, ona nema ništa protiv imigranata i izbeglica generalno i brani nemački zakon o azilu, posebno za one koji beže iz domovine od progona i zbog kršenja ljudskih prava.
“Ideja ‘otvorenih granica za sve’ nije realna”, objasnila je ona nedavno u jednom intervjuu.
Pošto će Ustani, barem na početku, biti pokret a ne registrovana politička partija, svi mogu da mu se pridruže, uključujući Zelene.
Na sajtu pokreta otvorenom sredinom avgusta navode se reči pesme rege pevača Boba Marlija “ustani, uspravi se” (get up, stand up!) i ističe da “nijedan političar, nijedna partija neće rešiti naše probleme ako mi to ne uradimo sami”.
Nije veliko iznenađenje što su lideri sve tri levičarske stranke odbacili plan Vagenneht-Lafonten a mišljenja oko šansi za uspeh pokreta Ustani su podeljena.
Neki kažu da je reč o zakasnelom savezu snaga levice koje su izgubile glasače i samopoštovanje tokom 13 godina vladavine Angele Merkel za koju neki kažu da je “večita kancelarka”.
Nedeljnik Špigl piše da je, nakon što je nezadovoljstvo javnosti zbog imigracije uvelo AfD u parlament 2017, “krajnje vreme da se lansira pokret levice”.
Najoštriji kritičari vide pokret kao podvig u interesu jedino uglednog i moćnog para koji će samo dodatno podeliti i oslabiti levicu.
Lider Levice Bernd Riksinger (Riexinger) je osvrćući se na napade neonacista na migrante rekao da “levica mora da pokaže jedinstvo i čvrst stav protiv desnice”.
Ideja međupartijskog saveza nemačke levice periodično se javlja i odbacuje, velikim delom zbog tvrdih stavova partije Levica, poput želje da se ukine NATO.
To je onemogućilo stvaranje “crveno-crveno-zelene” koalicione vlade u godinama kada su tri partije levice zajedno imale većinu u parlamentu.
Na izborima 2017, koje je obeležio ulazak partije krajnje desnice AfD u Bundestag, ukupna podrška partijama levice pala je ispod 40%.
SPD se suočena sa najgorim izbornim rezultatom nerado priključila konzervativcima Angele Merkel, ponovo kao manji partner, čime je moral stranke još više opao.
U Berlinu će na lansiranju pokreta Ustani biti i Simone Lange iz SPD koja je, iako relativno nepoznata, na izborima za šefa partije iznenadila i osvojila 27,6% glasova.
Više od 150 godina stara SPD, partija radnika, suočila se sa masovnim napuštanjem posle teških reformi u oblasti rada i socijale za vreme prethodnog kancelara Gerharda Šredera i danas ima podršku ispod 20 odsto.
(euractiv.rs)
