Šest srpskih eksperata pripremilo je predlog sporazuma o razgraničenju, prema kojem bi Kosovu pripala opština Preševo, a Srbiji četiri severne opštine – Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i severna Mitrovica, piše prištinski “Zeri”.
“Zeri” se nakon objavljivanja te informacije pozvao na dokument u koji su, navodno, imali uvid.
Taj predlog je deo obimnog dokumenta pod nazivom “Ekonomski, demografski i socijalni efekti i različiti scenariji za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine”, a sačinilo ga je, kako tvrdi prištinski list, šest srpskih eksperata, u aprilu ove godine, uz podršku beogradskog Fonda za otvoreno društvo.
Uz objavljeni faksimil dokumenta, “Zeri” piše da ovaj predlog detaljno razrađuje sve ekonomske, demografske i socijalne efekte normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Dokument sadrži 90 strana, a autori su, prema listu, Miladin Kovačević, Dušan Gavrilović, Dragan Popović, Milena B. Stevović, Ljiljana Sekulić i Katarina Stančić.
Dokument, inače, razmatra mogućnost normalizacije odnosa između Beograda i Prištine sa scenarijom za razmenu teritorija, scenarijom bez razmene teritorija, zatim scenario potpune implementacije Briselskog sporazuma iz 2013. godine, kao i scenario u kojem bi bio zadržan “status kvo”.
Zeri piše da predlog o razgraničenju podrazumeva da Priština preuzme opštinu Preševo, a da se centralnoj Srbiji pripoje četiri opštine severa KiM.
Navodi se i da bi u tom slučaju Srbija bila “u prednosti” za 2,7 milijardi evra.
“Srbija i Kosovo mogu da postignu sporazum o razmeni teritorija, tako što bi Kosovo preuzelo opštinu Preševo, bez Bujanovca i Medveđe, dok bi četiri severne opštine (Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i severna Mitrovica) bile pridružene susednoj zemlji”, navodi Zeri.
Navodi se i da autori ovog dokumenta konstatuju da u opštini Medveđa živi samo 7,1 odsto Albanaca, te da stoga opcija njenog pridruživanja Kosova nije održiva opcija.
Istovremeno, procenjuje se da u Bujanovcu živi oko 54 odsto albanskog stanovništva, pa bi, kako se navodi, razmena ove teritorije mogla da predstavlja “političku i bezbednosnu pretnju na duži rok”.
(mondo.ba)
Projekcije na kratki i srednji rok
Na inicijativu Fondacije za otvoreno društvo, Srbija autorski tim – Miladin Kovačević, šef tima; Dušan Gavrilović; Dragan Popović; Milena B. Stevović; Ljiljana Sekulić; Katarina Stančić – izradio je studiju “Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa između Beograda i Prištine”.
Ova studija treba da informiše donosioce odluka, učesnike u „Unutrašnjem dijalogu o Kosovu“ i građane Srbije o ekonomskim, demografskim i socijalnim posledicama 3 moguća scenarija za rešavanje pitanja vezanih za budućnost srpsko-kosovskih odnosa.
Rezime studije možete preuzeti na srpskom i engleskom jeziku.
U uvodnoj reči na predstavljanju ove studije u Medija centru u Beogradu, 20. aprila 2018, Jadranka Jelinčić, izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo Srbija, naglasila je: “Prvenstveno, rezultati ovog istraživanja su namenjeni građanima. Posebna vrednost ove studije je u tome što nudi projekcije na kratak i srednji rok. Projekcije polaze od sadašnjeg stanja i nude preseke na godinama 2030. i 2060. (demografski i socijalni efekti), odnosno na 2030. godini kada se radi o ekonomskim efektima. Ma kako ove godine izgledale daleko, one su tu pred nama i neposredno se tiču generacija koje ne samo da su već rođene, nego danas imaju 17 godina i svakako će imati političku priliku da se izjasne o predloženim rešenjima. Time će glasati za sebe o sopstvenoj budućnosti; o kvalitetu svog života; o tome da li će imati više ili manje izgleda da se zaposle ili će biti primorani da negde odu; o tome da li će živeti sa penzijom koju danas imaju njihove deke i bake ili će sebi dati priliku da njihov život bude kvalitetniji. Ne zaboravimo, od 2060. godine deli nas svega 43 godine i današnji 17-godišnjaci će te 2060. početi da se spremaju za penziju.“
Uvodna reč dostupna je i na engleskom.
(fosserbia.org)
