Prvi, dugo očekivani samit predsednika SAD i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina, počeo je danas u Helsinkiju, nekoliko sati pošto je šef Bele kuće ocenio da odnosi dve zemlje nikad nisu bili gori.
Po dolasku u predsedničku palatu u Helsinkiju, Tramp je rekao da su pred SAD i Rusijom “velike prilike” i da dve zemlje mogu da imaju “izvanredan odnos”, prenosi Asošijeted pres.
Oba lidera su imala ozbiljan izraz lica, a Tramp je inicirao kratko rukovanje s Putinom, posle čega je počeo njihov sastanak u četiri oka, kojem prisustvuju samo prevodioci.
Tramp je naveo da će s Putinom pričati o trgovini, vojsci, raketama, nuklearnom oružju i Kini, uključujući njihovog “zajedničkog prijatelja”, kineskog predsednika Si Djinpinga. Nije pomenuo pitanje mešanja Rusije u predsedničke izbore u SAD 2016.
Delovalo je da se Putin zlobno smeška kada je Tramp ignorisao dobačeno pitanje da li će upozoriti ruskog lidera da se ne meša u novembarske izbore za Kongres SAD, navodi AP.
Početak samita je pomeren za oko 45 minuta jer je Putin zakasnio 30 minuta, što mu se dešavalo i ranije prilikom susreta sa zvaničnicima drugih država.
Tramp je ranije danas ocenio da odnosi dve zemlje nikad nisu bili gori i krivca za to pronašao u Vašingtonu, a ne u Moskvi.
“Naš odnos s Rusijom nikada nije bio gori zahvaljujući višegodišnjoj gluposti SAD, a sada i nameštenom lovu na veštice”, naveo je Tramp jutros na Tviteru.
Predsednik SAD “nameštenim lovom na veštice” naziva istragu specijalnog savetnika Roberta Mulera o mešanju Rusije u američke predsedničke izbore 2016. godine i o eventualnoj povezanosti Trampovog izbornog štaba s Moskvom.
U okviru te istrage do sada su podignute optužnice protiv tri kompanije i 32 osobe, medju kojima je i 12 navodno ruskih obveštajaca, optuženih prošle nedelje za hakerskih napada na izborni štab demokrata u kampanji 2016. godine.
Iako je Tramp pred polazak na evropsku turneju rekao da će sastanak s Putinom možda biti najlakši od susreta koji ga očekuju, samit dvojice lidera biće prožet teškim temama od ruskog pripajanja Krima 2014. godine, podrške Rusije sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, preko kontrole nuklearnog naoružanja, do navodnog ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016.
Tramp je za vikend rekao da pristupa sastanku sa niskim očekivanjima i odbio je da razgovara o svojim ciljevima za samit. Rekao je i da veruje da su takvi susreti “korisni” sami po sebi.
“Ništa loše neće iz (sastanka) proizaći, a možda će proizaći i nešto dobro”, naveo je Tramp.
Tramp se prošle godine s Putinom sastao na marginama dva medjunarodna skupa, u Nemačkoj i u Vijetnamu.
U Vašingtonu mnogi smatraju da je samim pristankom da se sastane s Putinom, Tramp pružio globalni legitimitet ruskom predsedniku.
Američki ambasador u Rusiji Džon Hantsmen rekao je u nedelju u intervjuu za Foks njus da je važno da dve strane ne očekuju mnogo od ovog sastanka.
“Sama činjenica da se naši šefovi država sastaju, za ovakav razgovor je veliki, veliki rezultat”, rekao je Hantsmen.
Za susret Trampa i Putina vlada veliko interesovanje medija. Prema podacima finskog ministarstva, akreditovano je ukupno 1.436 novinara iz 61 države. Najviše ih je iz Finske 368, iz Rusije 232, a iz SAD 195. U pratnji Putina i Trampa doći će još nekoliko stotina novinara.
U nedelju je više hiljada ljudi demonstriralo u glavnom gradu Finske protiv oba lidera.
Za njihov prvi bilateralni susret izabran je Helsinki, glavni grad neutralne Finske, koji ima bogatu istoriju iz vremena Hladnog rata kao mesto za pregovore izmedju nuklearnih sila.
Ovo je četvrti samit američkih i sovjetskih ili ruskih zvaničnika u glavnom gradu Finske u poslednje četiri decenije. Tu su održani sastanci Džeralda Forda i Leonida Brežnjeva 1975. godine, Džordža Buša i Mihaila Gorbačova 1990. i Bila Klintona i Borisa Jeljcina 1997.
“Danas se i SAD i Rusija suočavaju sa potpuno različitim izazovima. Tu je opasna neravnoteža mehanizama medjunarodne bezbednosti i stabilnosti, regionalne krize, sve šira pretnja terorizma i prekograničnog kriminala, sve veći problemi u svetskoj privredi, ekološke i druge opasnosti. U vezi sa svim tim je moguće udruživanje snaga. Nadam se da će i američki partneri to shvatiti”, rekao je Putin na konferenciji s američkim predsednikom Donaldom Trampom.
On je pozitivno ocenio uticaj SAD na rešavanje krize u Koreji.
“Dobro je što je počelo postepeno rešavanje problema Korejskog poluostrva. U velikoj meri je to postalo moguće zahvaljujući tome što se predsednik Tramp lično uključio u rešavanje krize, gradeći dijalog u duhu saradnje, a ne konfrontacije”, rekao je ruski lider.
Putin je, takodje, izrazio zabrinutost zbog istupanja SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom.
“Iskreno smo govorili o našoj zabrinutosti zbog izlaska SAD iz nuklearnog sporazuma. Američka strana zna našu poziciju, ona se nije promenila”, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući tom sporazumu Iran je otvorio svoja nuklearna postrojenja Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju.
“To obezbedjuje isključivo civilni karakter iranskog nuklearnog programa i ojačava režim neširenja nuklearnog oružja”, naveo je predsednik Rusije.
On je rekao da je Trampu predao dokument s predlozima za neširenje nuklearnog oružja.
“Kao velike nuklearne države mi nosimo posebnu odgovornost za medjunarodnu bezbednost. Smatram važnim, i o tome smo razgovarali, odmrzavanje dijaloga o strateškoj stabilnosti i neširenja oružja za masovno uništenje”, izjavio je Putin.
Dodao je da su razgovori bili “direktni, otvoreni, duboko produktivni”.
“Neslaganja izmedju naše dve zemlje dobro su poznata, i predsednik Putin i ja smo o tome danas naširoko razgovarali”, rekao je Tramp na zajedničkoj konferenciji za novinare u Helsinkiju gde su se dvojica predsednika sastala.
Rekao je da SAD i Rusija moraju da nadju način da saradjuju u potrazi za zajedničkim interesima, i da je produktivni dijalog izmedju njih dobar za obe zemlje i “dobar za svet”.
Tramp je opravdao svoju odluku da razgovara s Putinom podsećanjem da su čak i za vreme Hladnog rata SAD i Rusija bili u stanju da održavaju jak dijalog.
“Ali naši odnosi nikad nisu bili gori nego sada. Medjutim to se promenilo od pre oko četiri sata”, rekao je Tramp.
Tramp je rekao da je direktno sa Putinom razgovarao o navodima o mešanju Rusije u američke izbore 2016. godine, da su na tom pitanju proveli jako puno vremena i da ruski predsednik ima “jako mišljenje o tome”.
Putin je prethodno rekao na konferenciji za novinare da se Moskva nikad nije mešala i da se nikad neće mešati u američki izborni proces.
Tramp je rekao da misli da je istraga o ruskom mešanju u američke izbore koja se vodi u SAD “katastrofa za našu zemlju”. Tramp je ponovio da sa strane njegovog izbornog štaba nije bilo nikakvog dosluha.
On je rekao da je siguran da će se on i Putin ponovo sastati u budućnosti.
Po njegovim rečima ništa ne bi bilo lakše nego da odbije da se angažuje u tim razgovorima, ali to bi bilo samo da bi se smirili kritičari, mediji i opozicija, rekao je on i dodao da bi radije preuzeo taj rizik.
“Kao predsednik uvek ću dati prednost onome što je najbolje za Ameriku i što je najbolje za američki narod”, rekao je Tramp.
Incident sa novinarom
Novinar koji je imao akreditaciju za prisustvovanje konferenciji za medije Donalda Trampa i Vladimira Putina je izbačen iz prostorije.
U direktnom televizijskom prenosu je muškarac koji se identifikovao kao novinar magazina The Nation iznet.
Mediji su preneli da je prethodno zamoljen da napusti salu, što je i učinio, ali se potom vratio sa papirom na kome je bila napisana poruka usmerena protiv nuklearnog oružja.
(B92)
