Nakon mučnog dogovora Merkel i Zehofera lopta je u dvorištu SPD – da li će pristati na formiranje takozvanih „tranzitnih centara“ za migrante na granici ka Austriji? Tema duboko deli stranku.
Utorak, šest sati popodne, Kancleramt u Berlinu. Šefovi partija i poslaničkih klubova vladajuće koalicije su okupljeni, tu su kancelarka Angela Merkel i njen ministar unutrašnjih dela, bavarski bundžija Horst Zehofer. Njih dvoje su na jedvite jade pronašli kompromis u izbegličkoj politici i izbegli dublju krizu Vlade. Dogovoreno je da se na granici sa Austrijom grade „tranzitni centri“ odakle bi se potražioci azila vraćali u zemlje gde su prethodno registrovani – ako te zemlje to uopšte prihvate.
Ali u utorak je trebalo u to ubediti i Socijaldemokrate, koalicione partnere iz vlade. Posle dva i po sata pregovora je šefica SPD Andrea Nales rekla nekoliko fraza o „intenzivnim razgovorima“ i načinjenim „pomacima“, ali dodala da će se debata nastaviti u četvrtak.
„Masovni logori“
SPD nije nimalo srećna što je vrela lopta izbegličke tematike sada prebačena u njeno dvorište. Ono što su dogovorile demohrišćanske partije CDU i CSU ide možda i preko humanitarnih ubeđenja koja makar javno gaje Socijaldemokrate. „Tranzitni centri“ u kojima uslovi ne mogu biti bogzna kakvi, sloboda kretanja ne postoji, a komplikovane odluke o azilu se donose ekspresno… to kod nekih viđenih socijaldemokrata nema prođu.
Pre svega je teško da će opstati sam izraz „tranzitni centar“. Prošle godine, a bila je to izborna godina, je tadašnji ministar pravosuđa, a sada šef diplomatije Hajko Mas (SPD) nazvao bavarsku ideju o „tranzitnim centrima“ najgorim imenima, recimo „masovnim logorima na ničijoj zemlji“. Kako sada da prihvati istu ideju u drugom pakovanju?
Ideja je izgradnja centara van državne teritorije, tačnije u uskom graničnom pojasu između Nemačke i Austrije. Ambiciozni plan predviđa da se tu kroz nekoliko dana utvrdi da li je došljak već registrovan u nekoj drugoj zemlji EU – recimo Italiji ili Grčkoj – te da, ako jeste, bude vraćen tamo. Ali to samo ako se Italija ili Grčka slože, a do sada nisu. Ako se ne slože, da se vrati u Austriju što Beč strogo odbija. Sve je još na dugom štapu.
Test za Andreu Nales
Bavarski CSU je iskopao izraz „tranzitni centri“ kako bi izbacio Socijaldemokrate iz takta, kaže jedan poslanik SPD. On smatra da je to način da se SPD gurne u nebrano grožđe i da se skrene pažnja sa raskola u okviru Demohrišćana. Ovaj poslanik tvrdi da je partijska centrala već dobila nebrojene mejlove članova koji zahtevaju da se odbije ideja CSU.
„SPD je jasno odbacio zatvorene logore. Svejedno da li su oni u Severnoj Africi, na evropskim spoljnim granicama ili u Pasauu“, rekao je šef omladine SPD Kevin Kinert, navodeći ime bavarskog pograničnog gradića na Dunavu.
Ima i onih koji bi bez većih problema pristali na „tranzitne centre“, samo ako bi se nekako drugačije nazvali. Recimo potpredsednik SPD Karl Lauterbah koji kaže da se ne radi o masovnim centrima za izbeglice: „Ovde se radi o tri granična prelaza i o malo ljudi koji bi time bili pogođeni, možda stotinu ljudi“, rekao je on. Doduše, i Lauterbah odbija zatvorene kampove.
Izvesno je jedino da zbog ovog pitanja Socijaldemokrate neće zaoštravati koalicione odnose do tačke pucanja. Eventualni vanredni izbori za njih bi značili novi potop. Ankete im predviđaju manje od dvadeset odsto, što bi bio novi istorijski minimum. Obnova stranke pod prvom ženom na njenom čelu, Andreom Nales, još nije ni počela, a mnogi sumnjaju da će ikada i početi – Nales je ipak već dvadesetak godina jedno od vodećih lica stranke.
Tema duboko deli SPD. Sa jedne strane su oni koji smatraju da humanost i solidarnost prema izbeglicama ne smeju biti zaboravljeni, sa druge oni koji veruju da dolazak stotina hiljada izbeglica zaoštrava borbu za socijalnu preraspodelu u društvu i čini da manje ostaje za ključno biračko telo Socijaldemokrata. Predsedništvo SPD je tako u tamnom vilajetu – šta god da uradi, kajaće se.
(Dojče vele)
