Skandalozna izjava šefice Kancelarije EU u Prištini Natalije Apostolove da etnički incidenti na Kosovu poslednji dana deluju kao vraćanje milog za drago dolila je ulje na vatru u situaciji u kojoj su napadi na Srbe na Kosovu postali svakodnevni i sve agresivniji.
Apostolova je, naime, u intervjuu za “Euraktiv” kazala da je bilo etničkih incidenata u proteklim mesecima u kojima su učestvovali Srbi i Albanci što je, kako je rekla, “zabrinjavajuće, počinje da izgleda kao vraćanje milo za drago”.
Srpska lista zatražila je zbog toga hitnu reakciju Evropske unije i posrednice u pregovorima Beograda i Prištine visoke predstavnice EU Federike Mogerini, a njen predsednik Goran Rakić ocenio je da je reč o “teškom udarcu”.
“Ovo je strašan udarac koji remeti sve ono u šta smo uložili mnogo truda verujući da možemo da normalizujemo odnose”, rekao je Rakić za Pink TV.
On je, takođe, najavio da će se Srpska lista obratiti vlastima u Beogradu i predsedniku Aleksandru Vučiću sa molbom da obave konsultacije i zajedno definišu naredne korake.
Istakao je i da Srpska lista ulaže napore da održi mir na KiM i pozvao predstavnike međunarodne zajednice da pronađu i kazne počinioce napada na Srbe na KiM, a ne samo da ih osuđuju.
Apostolova je, inače, ocenila i da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine je “trenutno najkomplikovaniji proces na Balkanu”, izjavila je i dodala da je obema stranama potrebno stalno ohrabrenje međunarodne zajednice da bi postigle rešenje.
Povodom jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova iz 2008. godine, koju među državama članicama EU ne priznaju Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija, Apostolova je rekla da je nepriznavanje razlog za brigu na Kosovu koje je, posle Pojasa Gaze, drugi po redu najveći primalac novca EU po glavi stanovnika i to “isplivava svaki put kada razgovaramo sa vlastima na tu temu”.
“Oni su pomalo zabrinuti zato što još uvek među članicama ima pet država koje ne priznaju kosovsku nezavisnost, tako da, na neki način, oni smatraju da ćemo na samom kraju mi ponovo biti prekinuti, zato što mi imamo neutralan status pet država članica”, kazala je Apostolova.
Kako je naglasila, Srbija koja pregovara o članstvu u Uniji od 2014, već je pokrenula unutrašnji dijalog o tom pitanju, dok Priština to tek treba da učini.
“Oni žele da vide završetak sa obe strane. Ne mogu da kažem u kom formatu, niti da li će priznavanje biti konačan rezultat, ali ako se obe strane na sastanu da o tome rasprave, ako ne započnu pregovore o paketu… nikad nećemo doći do te tačke. Tako da, mislim da sve strane, međunarodni partneri i prijatelji koji žele da vide ovaj dijalog kao uspešan, moraju i da ga ohrabre. Tu leži prava snaga EU”, zaključila je Apostolova.
Stefanović: Mentori Prištine da kažu da li su za ZSO
Ako je cilj Prištine da na vrlo neozbiljan i neodgovoran način blokira pregovore u Briselu i da nikada ne dođe do formiranja ZSO to treba da kažu ne prištinski funkcioneri nego njihovi mentori koji ih najsnažnije podržavaju u njihovim naporima za tzv. nezavisno Kosovo, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
Upitan o odluci kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da povuče platformu iz parlamenta, kao i o odluci da Priština ne učestvuje u dijalogu o ZSO u petak, Stefanović je rekao da smo i u prethodnom periodu imali priliku da vidimo da predstavnici prištinskih vlasti uglavnom ne deluju samostalno i da su za većinu operacija, akcija imali prećutnu ili direktnu saglasnost nekih velikih sila.
“Mi nastavljamo vrlo ozbiljno i odgovorno proces koji treba da dovede do formiranja ZSO, što je prvih šest tačaka Briselskog sporazuma. Čini se da svi zaboravljaju Briselski sporazum kao da se nije dogodio”, kaže Stefanović.
Očigledno je, dodaje, da Prištini ne odgovara Briselski sporazum jer on garatuje veća prava Srbima i određena i izvršna ovlašćenja ZSO.
“Sada to ne žele da sprovedu. Potpišete nešto, to garantuje EU, a onda se pet godina svi prave kao da se to nije dogodilo. Postavlja se pitanje zašto ste nas uopšte zvali u Brisel”, naveo je Stefanović.
Kaže da ga kao ministra policije posebno zabrinajava eksalacija nasilja na KiM, sve češći nasrtaji na bezbednost Srba, mnogi incidenti u poslenđih nekoliko nedelja na koje su, ističe, reakcije bile kozmetičke.
Kada dođe do ozbiljnog ugrožavanja slobode i bezbednosti većeg broja ljudi ne možete onda reći u budućnosti će neko nešto da preduzme.
Naglasio je da Albanci nemaju nameru da ozbiljno razgovaraju i očigledno pokazuju nedovoljnu ozbiljnostu u ponašanju.
“Nadam se da ću imati prilike kao član vlade i da vidim šta su reakcije, iako možda je to naivno da očekujem, da će se EU oko toga oglastiti. Kad kamenuju Srbe imali ste rečenicu – pozivamo obe strane…, a sad ćemo da vidimo kada jedna strana kaže – ne pada nam na pamet više da učestvujemo u razgovoru, da li će to biti rečenica – pozivamo obe strane da sednu za sto. Ako to bude, to je krajnje licemerno”, ocenio je Stefanović.
(Blic)
