Prošle nedelje na lokalitetu Viminacijum, tokom zaštitnih arheoloških istraživanja na samo oko 200 metara od linije do koje su stigli bageri na površinskom kopu uglja, potpuno neočekivano je otkrivena gigantska grobnica rimskog imperatora iz trećeg veka nove ere.
Arheolozi su se našli pred zagonetkom koji je vladar ovde sahranjen, jer je monumentalna grobnica, ukrašena skulpturama, sistematski razorena razbijanjem u najsitnije deliće.
– Nema sumnje da je reč o mauzoleju imperatora, jer je u gomili sitnog šuta pronađen deo glave statue ukrašene lovorovim vencem, koji je smeo da nosi samo rimski car. Tu su i delovi krila imperijalnog orla i neobično fina ruka na balčaku mača – gladijusa, deo vladarskog portreta koji ukazuje da je reč o nekom mladom imperatoru – kaže, za “Novosti”, prof. dr Miomir Korać, rukovodilac arheološkog projekta Viminacijum, u blizini Starog Kostolca, 12 kilometara od Požarevca.
On naglašava da su za otkriće zaslužni arheolozi dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić i dr Ilija Danković, koji iz stiških oranica iskopavaju ostatke carskog mauzoleja. Proteklih dana oni su obavljajući uobičajena zaštitna iskopavanja koja se izvode pre postavljanja instalacija površinskog kopa, naišli na ostatke male nekropole i dve velike vile rustike kraj nekadašnjeg rimskog puta za legijski Lederatu, današnji Ram. Arheolozi kažu da bi možda i zaobišli mali prostor u koji se između ovih objekata uglavio carski mauzolej, da nije bilo intuicije dr Bebine Milovanović i njenog insistiranja da se ovaj deo tla istraži.
Naučnike je iznenadilo kada su ašovima udarili u kvadratni ogradni zid, dugačak oko 15 metara i širok oko 80 centimetara. Otkrili su da opasuje platformu oko koje su sa tri strane pravilno poređane ozidane grobnice. Arheolozi su se kopanjem spustili na 1,8 metara u dubinu zemlje i utvrdili da je reč o ogromnoj građevinskoj konstrukciji, sa četiri nivelaciona, kamenom ozidana sloja, između kojih su membrane od vodonepropusnog maltera.
– Sondom smo pokušali da pronađemo centralni grob, ali ga nije bilo. Na mauzoleju nema krupnijih ostataka koji bi nam pokazali kako je izgledao. Sve je smrskano u paramparčad, za šta je bila potrebna enormna snaga, jer je u izgradnju glavnog objekta utrošeno bar 70 kubika kamena, a u ogradni zid dodatnih 30 do 40 kubika – kaže dr Nemanja Mrđić.
Arheolozi na osnovu dosadašnjih istraživanja smatraju da je centralna konstrukcija mauzoleja koju su otkopali bila samo noseći deo ogromnog nadzemnog dela građevine. Od luksuznih kitnjastih mermernih ukrasa su ostali samo fragmenti i pred stručnjacima naučnog projekta Viminacijum sad je težak posao sklapanja ogromne slagalice iz krša u nadi da će pronaći odgovor kada je i koji vladar ovde sahranjen i zbog čega je njegova večna kuća tako pomno i strasno uništena.
– Postoji čin koji su Rimljani nazivali “damnacio memorije”, što bi značilo zatiranje sećanja, koji se primenjivao na vladare koje su naslednici na prestolu doslovno brisali iz istorije. Uništavao se svaki trag njihovog postojanja, od skulptura do kamenih ploča s natpisima. Postoje i druge mogućnosti, naročito u svetlu činjenice da je reč o grobnici iz trećeg veka kad vlada velika kriza u carstvu, koje je izloženo invaziji Gota, a mora da se povlači iz Dakije. Ovaj novootkriveni mauzolej vremenski je blizak i vremenu cara Hostilijana, čiju smo grobnicu otkrili ranije na Viminacijumu – kaže Korać.
Istovremeno s otkrićem carskog mauzoleja, u Viminacijumu se odvijaju iskopavanja legijskog logora i izgradnja objekata u kojima će boraviti naučnici tokom Limes kongresa, početkom septembra.
Ova manifestacija je najveći svetski skup arheologa koji proučavaju rimsko nasleđe. Uoči ovog skupa, u Beogradu će se održati i sastanak Bratislava grupe, ekspertskog savetodavnog tela Uneska za granicu, limes, rimske imperije, koja bi trebalo cela da bude stavljena na listu zaštićene svetske baštine.
(novosti.rs)
