Šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU Lars-Gunar Vigemark, predstavljajući ključne nalaze Izvještaja Evropske komisije o BiH za 2018. godinu, na konferenciji za novinare danas u Sarajevu rekao je da bi svi politički lideri trebalo da preuzmu odgovornost i pokažu spremnost za kompromis kada je u pitanju provođenje odluka Ustavnog suda u vezi sa izbornim zakonodavstvom.
Evropska komisija pozvala je BiH da hitno izmijeni izborno zakonodavstvo kako bi se obezbijedilo pravilno organizovanje izbora u oktobru i nesmetano sproveli izborni rezultati, izjavio je Vigemark, ističući da je fokus na vladavini prava i osnovnim pravima.
Konstatujući da je u oblasti vladavine prava postignut napredak, Vigemark je upozorio na problem sa usvajanjem izmjena i dopuna Zakona o krivičnom postupku u BiH, što je svojom odlukom zatražio i Ustavni sud BiH, a tiče se i borbe protiv ogranizovanog kriminala.
“Sada je na parlamentu i parlamentarcima BiH da o tome razgovaraju i razmatraju različite prijedloge, koji su u proceduri, ali mi sa svoje strane izražavamo zabrinutost”, zaključio je Vigemark.
Specijalni predstavnik EU istakao je da u oblasti slobode izražavanja i medija od posljednjeg izvještaja o napretku za BiH prije godinu i po nije zabilježen napredak.
On je upozorio da su u BiH prisutni zastrašivanje i politički pritisak na novinare, ali i autocenzura novinara.
“Javni emiteri su politizovani, mislim na BHRT, FTV i RTRS, što je za EU neprihvatljivo”, rekao je Vigemark podsjećajući da treba riješiti problem njihovog finansiranja.
Prema njegovim riječima, određen napredak zabilježen je u oblasti ekonomije, ali ne i u reformi javne uprave.
On je naveo da BiH ima glomaznu, neefikasnu i isparčanu javnu upravu, što se negativno odražava i nivo stranih investicija.
Napredak je, dodao je Vigemark, učinjen u finansijskom sektoru.
On je istakao potrebu nastavka borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i borbe protiv terorizma, u čemu, kako je naveo, treba jača saradnja sa zemljama regiona.
U Izvještaju Evropske komisije navodi se da je BiH postigla određeni napredak u pitanjima ljudskih prava i manjina, ali da nedostatak efikasnog sprovođenja zakona za sprečavanje i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja, posebno nasilja u porodici, i dalje izaziva zabrinutost.
Od BiH se traži unapređenje usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom, te jačanje kapacitata za upravljanje migracijama.
Vigemark je dodao da su sveukupni nivo obrazovanja i izdvajanja za istraživanje i razvoj i dalje niska.
Odgovarajući na novinarska pitanja, Vigemark je poručio da Centralna izborna komisija ima ključnu ulogu u sprovođenju izbora u BiH i da svako preispitivanje njenog postojanja dovodi u pitanje demokratski sistem.
“Apelujem da svi politički akteri u BiH ne dovode u pitanje postojanje institucija bitnih za funkcionisanje zemlje”, poručio je Vigemark.
Govoreći o posjeti visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku Federike Mogerini regionu, tokom koje neće posjetiti BiH, Vigemark je demantovao da je to zbog nedovoljno dobrih rezultata BiH na putu ka evropskim integracijama.
Prema njegovim riječima, ona je planirala da dođe u BiH, kao i komesar za evropsku susjedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han, ali prethodno želi da vidi napredak u vezi sa Izbornim zakonom.
“Političari bi trebalo da pokažu interes za iznalaženje rješenja, jer je to njihova odgovornost i oni treba da je prihvate”, poručio je Vigemark.
Kao svoj naredni korak on je najavio sastanak sa hrvatskim strankama, prvenstveno HDZ BiH, a onda i sa ostalim političkim liderima u nastojanju da se postigne napredak u vezi sa izbornim zakonodavstvom.
Vigemark je i ovom prilikom rekao da BiH treba da nastavi sa provođenjem obaveza iz Reformske agende.
(Srna)
