Broj mikrokreditnih organizacija u Republici Srpskoj u posljednje tri godine je uduplan što, prema ocjeni analitičara, ukazuje na to da je mikrokreditiranje unosan posao. Trenutno u RS radi 12 MKO, dok ih je tri godine ranije bilo svega šest.
„Mikrokreditni sektor RS na kraju septembra 2017. činilo je osam mikrokreditnih društva i četiri mikrokreditne fondacije. U ovom periodu dozvolu za rad dobilo je još jedno MKD, ali ono nije počelo sa radom do kraja septembra“, navedeno je u izvještaju Agencije za bankarstvo RS.
Podaci Agencije pokazuju da su za godinu osnovane četiri nove MKO s obzirom na to da ih je na kraju septembra 2016. bilo osam.
Trenutno u RS posluju mikrokreditna društva „Mikrofin“, „FinCredit“, Prvo penzionersko mikrokreditno društvo, „Zdravo“, MKD „Credis“, „Brčko Gas Penzionersko“ MKD, „Digital Finance International“ iz Banjaluke te „Privrednik“ iz Bijeljine.
Tu su i tri mikrokreditne fondacije i to „ProFin“ iz Istočnog Sarajeva „Prodest“ i „Delta-Plus“ iz Banjaluke te „Prvi kapital“ iz Bijeljine.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Goran Radivojac kaže za Capital da su MKO i osiguravajuća društva postali hit na ovom prostoru.
„MKO su procvat doživjele nakon rata, pa su onda banke preuzele primat, dok sada vidimo da su opet MKO počele u velikom broju da se osnivaju. Razlog je taj što imaju jako dobar odziv kod građana koji rado koriste njihove usluge, iako svako ko se bavi finansijama zna da njihove usluge nisu nimalo jeftine“, rekao je Radivojac.
Dodao je da se građani okreću ovom vidu zaduživanja jer im je to najjednostavnije, a ne uzimaju u obzir činjenicu da to zaduživanje plate preskupo.
„Zarada je ujedno i glavni motiv onih koji osnivaju MKO, jer se može vidjeti da su gotova sva profitabilna iznad prosjeka. Obrazloženje vlasnika MKO zbog čega su im kamate tolike je da su njihovi klijenti rizični, odnosno oni tvrde da im se obraćaju samo oni koji u poslovnim bankama ne mogu dobiti kredit. Koliko to odgovara stvarnosti, može se raspravljati, ali činjenica je da njih ne bi bilo da nema interesovanja ljudi“, naglasio je Radivojac.
Istakao je i da su se pojedina osiguravajuća društva, ali i fizička lica koja imaju novac odlučila da osnuju MKO jer im se to više isplati nego da čuvaju novac u bankama u kojima su kamate na depozite minimalne.
„Umjesto da u banci drže novac pa realno zarade 0,5 odsto, jer inflacija uzme ostalo, osnivajući MKO zarade deset odsto“, rekao je Radivojac.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović ističe da je na povećanje broja mikrokreditnih organizacija u RS uticalo to što je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje RS prihvatio da potpisuje ugovore sa MKO za kredite penzionera, što ranije nije bila praksa kao i to što se građani sve više odlučuju na pokretanje mikro biznisa i zadužuju se kod MKO.
„To je otvorilo tržište za neke nove MKO. Smanjivanje obima poslovnih aktivnosti dovelo je do toga da sada svako pokušava pokrenuti neki biznis, ali na mikro nivou, jer za više nema tržišta. Zbog toga je mikrokreditiranje ponovo postalo interesantno. Ono jeste skuplje, ali kada ste u situaciji da nemate čime da platite račune, onda je pokretanje bilo kakvog biznisa dobrodošlo“, kazao je Pavlović.
U Agenciji navode da je mikrokreditni sektor u prvih devet mjeseci 2017. imao rast kredita od 10 odsto u odnosu na kraj 2016. godine. Na kraju septembra 2017. krediti su iznosili 201 milion KM.
„Rast kreditne aktivnosti MKD u odnosu na kraj 2016. godine evidentan je kod svih MKD. Ukupni krediti četiri MKF imali su rast od 64 odsto, a na to je uticala značajnija kreditne aktivnosti novoosnovane MKF i rast kreditnog portfolija kod jedne MKF, dok su preostale dvije zabilježile pad kredita“, dodaju u Agenciji.
Prema podacima Agencije za bankarstvo mikrokreditni sektor RS na kraju septembra 2017. ostvario je dobit od 7,5 miliona KM i manja je za oko 1,1 miliona KM u odnosu na isti period 2016. godine.
„Pet MKD je imalo dobit od 8,4 miliona KM, dok su tri novoosnovana društva iskazala gubitak od 765.000 KM. Sve četiri MKF su iskazale manjak prihoda nad rashodima u ukupnom iznosu od 96.000 KM“, navedeno je u izvještaju Agencije.
(capital.ba)
