Haški sud postaviće lideru Srpske radikalne stranke /SRS/ Vojislavu Šešelju pravnog zastupnika za predstojeću raspravu o žalbi Tužilaštva na prvostepenu oslobađajuću presudu, koju je tribunal izrekao Šešelju prošle godine.
Kako je saopštio sud, uloga Šešeljevog postavljenog pravnog zastupnika biće ograničena isključivo na zaštitu proceduralnih prava optuženog tokom rasprave.
Taj zastupnik, neće moći da ulazi u srž predmeta, to jest, da “u Šešeljevo ime odgovara na suštinu žalbe Tužilaštva”, a postavljenog zastupnika naknadno će imenovati sekretarijat suda u Hagu, prenijeli su beogradski mediji.
Obrazlažući odluku da Šešelju postavi zastupnika, sudija Teodor Meron ocijenio je da je odbijanje optuženog da učestvuje u raspravi “ometanje procesa koje opravdava da njegovo pravo da sam sebe zastupa bude ograničeno”.
Sud je ranije Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi učestvuje iz Beograda posredstvom video-veze, ako ne bude mogao da putuje u Hag.
Ako ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana, pošto primi zapisnik sa zasjedanja na srpskom jeziku.
Šešelj prethodno nije zvanično odgovorio na poziv suda da se izjasni da li će prisustvovati raspravi o žalbi, ali je više puta izjavljivao da se u Hag neće više dobrovoljno vraćati, nakon što ga je sud 2014. godine pustio na privremenu slobodu.
U pisanom odgovoru na žalbu Tužilaštva, Šešelj je ranije Apelaciono vijeće suda obavijestio da “nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom” i da se “u Hag neće vraćati dobrovoljno”.
U istom dokumentu, Šešelj je naglasio da ne namjerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude, koje će uslijediti u dogledno vrijeme poslije rasprave o žalbi Tužilaštva.
Haški tribunal je 31. marta prošle godine oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, BiH i Autonomnoj Pokrajini Vojvodina, u periodu od 1991. do 1993. godine.
Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 28 godina zatvora.
Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014. godine prije izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je obolio od tumora na jetri, tako da on nije prisustvovao izricanju prvostepene presude.
U pritvoru tribunala, Šešelj je bio od 24. februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao odmah po objavljivanju optužnice, do sredine novembra 2014. godine.
(Srna)
